Logo
Planina Bukulja i njene zanimljivosti • Restoran Bukulja

Planina Bukulja i njene zanimljivosti

Planina Bukulja se nalazi u Šumadiji i njen najviši vrh dostiže 696 metara nadmorske visine. U podnožju ove planine se nalaze gradsko naselje Aranđelovac i Bukovička banja. Planina Bukulja je vulkanskog porekla, što se može zaključiti iz prisustva granitnih stena, koje u sebi sadrže specifičnu kombinaciju minerala. Naziv planine potiče od reči bukulj, deminutiva slovenske reči buk.

Planina Bukulja je pogodna za sportske aktivnost, a obeležene pešačke staze vode od parka Bukovičke banje do samog vrha planine. Na samom vrhu planine se nalazi hidrometeorološka stanica i naš Restoran Bukulja.

Restoran Bukulja sadrži u sebi i tri apartmana. Dva apartmana poseduju terasu koja pruža predivan pogled na Aranđelovac, Bukovičku Banju i prirodu koja to sve ulepšava.

 

Šta možete posetiti ako odsednete u našem apartmanu?

Do Bukulje možete doći direktno iz parka Bukovičke banje, od kog do njenog vrha vodi stazica za šetnju. Osim Bukovičke banje, atraktivno mesto na ovoj planini je Garaško jezero.

Garaško jezero se nalazi na obodima planine i ono je veštačko jezero, koje je nastalo 1976. godine pregrađivanjem reke Bukulje i nekoliko njenih pritoka. Smešteno je na 400 metara nadmorske visine. Predstavlja omiljeno i nezaobilazno mesto svih Aranđelovčana i banjskih gostiju.

Jedna od stvari, po kojoj je Bukovička banja najpoznatija, jeste izvorište gazirane mineralne vode Knjaz Miloš. Početak korišćenja ove vode se vezuje za 1811. godinu kada je Dositej Obradović posetio izvor i koristio vodu u lekovite svrhe. Od tada počinje točenje vode u burad i isporučivanje zapregama.

Garaško jezero

Garaško jezero

Bukovička Banja

Bukovička Banja

Aranđelovac

Aranđelovac

ARANĐELOVAC I BUKULJA

Lepota u jednom videu

Ovo je samo delić lepe prirode koju možeš da vidiš i osetiš dolaskom na našu lepu šumadijsku planinu.

Saznaj više
Živopisna Šumadija, Srpska Toskana • Restoran Bukulja

Živopisna Šumadija, Srpska Toskana

Šumadija je geografski region Srbije koji je sa svih strana oivičen velikim rekama: Sava i Dunav sa severa, Zapadna Morava na jugu, Velika Morava na istoku i Kolubara na zapadu. Kroz Šumadiju protiče veliki broj malih reka na svom putu do neke od velikih reka koje teku na obodu ove regije. Ti mali vodotokovi su raščlanili reljef Šumadije i dali mu brežuljkast izgled.

Ime koje i danas nosi Šumadija je dobila zbog bujnih šuma koje su je pokrivale i zelenile mapu Srbije, dok se pre toga ponosna zvala Trivalija.

Panoramu Šumadije čine gradovi, veliki i mali po svojoj površini i razvijenosti, sela i mesta u kojima cveta seoski turizam, urbane sredine i rustične čaršije. Gradovi Šumadije, od kojih su neki nosili i titulu prestonice, bili su značajna istorijska tačka iz kojih su ustanke poveli najveći srpski junaci.

Srbija je u davnoj prošlosti bila izložena vulkanskim erupcijama koje su u velikoj meri oblikovale reljef pojedinih oblasti. Još je Jovan Cvijić pisao o vulkanogenim oblicima reljefa u Srbiji.

Šta posetiti u Šumadiji?

Ako odlučite da krenete u obilazak Šumadije, možete da pronađete mir, tišinu i svež planinski vazduh. U nastavku vam pišemo o nekoliko mesta koje turisti obavezno posećuju.

1. Planina Bukulja

Poznata je po prelepom pogledu na ceo Aranđelovac i Bukovičku banju. Sama planina je vulkanskog porekla, što se može zaključiti iz prisustva granitnih stena, koje u sebi sadrže specifičnu kombinaciju minerala.

2. Narodni muzej u Aranđelovcu

Osnovan 1981. godine, ovaj muzej pored mnogobrojnih zbirki fosila, kovanica i predmeta, poseduje i dva legata umetnika Dušana Petrovića Šaneta i Radovana Grujića. Paleontološka zbirka uključuje oko 2000 fosilizovanih ostataka životinja iz ledenog doba.

3. Park Bukovičke banje

Ovaj park je proglašen za nepokretno kulturno dobro 1998. godine i prema mnogim posetiocima predstavlja jedan od najlepših parkova naše zemlje. Pored četiri izvora mineralne vode i paviljona Knjaz Miloš, ovaj park je dom za čak 64 skulpture. Inače, ideja o ovom parku je potekla od Emilijana Josimovića, prvog srpskog urbaniste.

4. Spomen park Kragujevački Oktobar

Obilazak Kragujevca nesumnjivo mora da uključi i posetu spomen parku Kragujevački Oktobar. Podignut je 1953. godine na prostoru gde su 21. oktobra 1941. godine nemački vojnici streljali nekoliko hiljada ljudi među kojima je bilo i 300 učenika kragujevačkih škola. Spomen park čine memorijalni kompleksi kao i mnogobrojni spomenici. Tu je i muzej 21. oktobar, posvećen ovoj velikoj tragediji.

5. Gružansko jezero

Ovo veštačko jezero je napravljeno 1983. godine pregrađivanjem reke Gruže. Nedaleko od Knića, ovo jezero služi kao rezervoar vode za Kragujevac i okolna naselja. Pored bogate riblje zajednice, jezero je stanište ali i sezonska stanica za oko 87 vrsta ptica. Gružansko jezero je i omiljena destinacija za ljubitelje sportova na vodi.

Pored ovih turističkih mesta, postoje mnoga druga mesta zbog kojih Šumadija dobija velike simpatije.

Planina Bukulja

Planina Bukulja

Spomen park Kragujevački oktobar

Spomen park Kragujevački oktobar

Gružansko jezero

Gružansko jezero

ŠUMADIJA

Srce Srbije

Mesto gde se sastaju tradicija, domaćinstvo i lepota.

Saznaj više
Kako se priprema Grilovani losos? • Restoran Bukulja

Kako se priprema Grilovani losos?

Losos ili lat. Salmo salar, je riba iz porodice Salmonidae gde spadaju i mladica i pastrmka. Karakteristično za ovu ribu je to što živi u morskoj vodi, dok se mresti u slatkim vodama. kako je prepoznati? Osim kalifornijske pastrmke, koja joj je samo donekle slična, na našim pijacama i u ribarnicama ne postoji riba slična lososu. Koža lososa je srebrnkasto sive boje sa tamnijim pegama. Meso je karakteristične narandžaste boje, prošarano masnoćom – to su one zdrave Omega 3 masne kiseline ili esencijalne masne kiseline koje naš organizam ne može sam da proizvede, što znači da ih moramo unositi hranom.

To kažu medicinari i nutricionisti, a mnogi kuvari, gastronomi i ljubitelji lososa kažu da je najbolji, najjednostavniji i najukusniji način pripreme lososa – grilovanje.

PRIPREMA

Lososa posolite i dobro pobiberite. Pecite ga na dobro zagrejanom roštilju (grilu) ili u gril tiganju. Tiganj takođe treba da bude dobro ugrejan. Ribu spustite kožom okrenutom na dole i pecite na srednjoj temperaturi. Temperatura pečenja zavisi i od debljine šnicle koju pečete. Deblje komade pecite na nešto nižeoj temperaturi kako bi se ravnomerno ispekao. Kada meso lososa pobeli do polovine debljine, okrenite parče na stranu mesa i pecite još 1-2 da se uhvati korica. Sve ukupno pečenje ribe ne bi smelo da traje duže od 5-10 minuta, u zavisnosti od već spomenute veličine komada koji se peče.

Kod ovakvog načina pečenja, problem je da se riba ne zalepi za podlogu i da se ne raspadne prilikom okretanja. Zato je okrećite pažljivo, a lepljenje možete sprečiti i tako što ćete je lagano pomerati prilikom pečenja i ne dozvoliti da se zalepi za dno tiganja. U tom slučaju nećete imati grill šare na koži lososa. Vrlo je važno i da je ne okrećete više puta da se ne bi prepekla. Ovako pečeni losos treba da je sočan i mekan, a meso lososa u sredini treba da ostane ružičasto. Grilovanog losas poslužite uz prilog po izboru (pirinač, kuvani krompir ili grilovano povrće…).

Riža

Riža

Grilovano povrće

Grilovano povrće

Krompir

Krompir

KAKO SPREMITI OVAJ SPECIJALITET?

Jednostavan recept u kraćem videu

Za sve ljubitelje grila i ribe.

Saznaj više